ORAO
Ima ptica velikih krila
On je kralj nebeskih visina.
Čistac je prirode naše,
Velikim krilima stalno nam maše.
Živi na Uvcu, lepoj reci
Sviđa se najviše nama deci.
Nataša Ostojić, I razred OŠ „Momir Pucarević“
BELOGLAVI SUP
Na jednom boru iznad stena
beloglavi supovi svijaju gnezda.
Koliko truda i rada potroše,
da u toplom domu dočekaju male orliće.
A onda brinu o njima
i mama i tata hranu im donose.
Kad njima krila ojačaju
iz gnezda maminog i tatinog odlaze.
I lete, lete...............
Božidar Šaponjić, I razred OŠ „Momir Pucarević“
BELOGLAVI SUP
Kada zora nad Uvcem zarudi,
beloglavi sup se u gnezdu budi,
svojim velikim krilima zamahne
i na hranilište krene.
Nebom leti i krilima maše,
ja ga gledam i njemu se divim,
pa poželim da sam kraj njega bliže.
Beloglavi sup naše selo krasi
i svojom lepotom sve nas zaseni
na steni stoji uzdignute glave
i u gnezdu gleda svoje ptiće male.
Kad iz gnezda izleće svi mu mašu
puni sreće, čuvaju ga vole i paze
i svi bi da ga malo maze.
Orao je lepa ptica
koju čuvamo mi deca
i niko je uništiti neće
dok je Uvca i nas dece.
Marijana Ostojić, VI razred OŠ „Momir Pucarević“
BELOGLAVI SUP
Koja je ono ptica
Što kruži iznad kanjona Uvca?
Čuva kraljevstvo svoje
koje su satkale najlepše boje.
Beloglavi sup, gospodar visina
šuma i polja, nepreglednih daljina.
Na liticama stena,
svija svoja gnezda snena.
Pogledaj tu pticu!
Ona dubi divljenje u srcu!
Dok mu se silueta ogleda
u bistru vodu jezera gleda.
Kralj visina širi svoja krila
I leti dalje u visine.....
U susret Suncu.
Aleksandar Ostojić, VI razred OŠ „Momir Pucarević“
BELOGLAVI SUP
Kad raširi svoja krila
i preleti Uvac reku,
svi se čude moćnoj ptici,
najlepšoj na celom svetu.
Sivo mu je perje,
a bela mu glava
na Uvačkim stenama
noćima on spava.
Zaštićen je zakonom
jer je ptica prve klase,
on nebeske svodove
koristi k’o talase.
Snažan je i moćan letač,
Srpskog tima je pokretač.
Kad proleti u kraljevski let,
divi mu se ceo svet.
Često se u nebesa vine,
da ga gledaš od miline.
Ime mu je beloglavi sup
Družina mu veličanstveni skup.
Tanja Lojaničić, VI razred OŠ „Momir Pucarević“
NEBESKI KRALJ
Na uvačkoj rivijeri
svi dolaze da se dive njemu
divnoj ptici kraljevskog porekla
koja kruži iznad naših glava
i obronaka Zlatara.
Kralj nebesa širi svoja krila
da poleti u kraljevski let,
u nebo, da se vine u visine
i da radi ono što najbolje ume.
Kanjon Uvca je njegov dom,
gde živi, nebom vlada i caruje,
leti iznad brda i polja i
gleda negde daleko......beloglavi sup.
Vojko Mišević, VII razred OŠ „Momir Pucarević“
BELOGLAVI SUP
Moćna krila raširio
s prirodom se pomirio
krasi brda i doline,
čisti reke i planine.
Bistrog oka, lakih krila,
u kanjon se nastanila.
Pretilo joj istrebljenje
I potpuno uništenje.
Mi smo vrstu produžili,
prirodi se odužili,
i moćnu pticu zadužili.
I ko želi život duži,
s orlovima nek se druži,
nek ih voli,
nek ih hrani,
od svega će da nas brani.
Miloš Ostojič, III razred Gimnazija „Pivo Karamatijević“
Pisma Beloglavom supu
Dragi moj,
Tvoje prekrasno perje i široka krila krase moj kraj i čini ga lepšim. Svaki dan nam ulepšavaš nebo. Mnogi te ne primećuju, ali ti si deo Srbije u kome ja živim. Hvala ti za tvoj neumorni rad u prirodi, jer da nije tebe mi bi bili zatrpani otpacima. Letiš kao anđeo i posmatraš ljude. Kao da ćeš nešto da im kažeš. Verovatno hoćeš da ih opomeneš da moraju i oni malo da ti pomognu. Prelaziš dnevno mnogo kilometara da bi mi živeli u zdravoj i čistoj okolini. Ti si jedna prekrasna ptica koja voli da pomaže svima. Volela bih da mogu nekako da budem tvoja drugarica. Tada bi zajedno leteli i udisali čist vazduh iznad Uvca. Ja bih te čuvala i brinula o tebi u zimskim danima, a zauzvrat ti bi me vodio svuda sa sobom.
Često te viđam kako letiš iznad moje škole, pa te molim da ponekad svratiš. Malo se odmori kod nas u dvorištu i ispričaj nam o kanjonu u kojem živiš.
Tvoja drugarica Jelica
Jelica Cvijović, IV razred OŠ „Momir Pucarević“
Dragi Beloglavi supe,
Šaljem ti zahvalnost za čistu prirodu. Često te posmatram. Kad vidim tvoja velika i široka krila učini mi se da je avion. Izgledaš tako veličanstveno i silno, da čovek stoji bez reči i posmatra tvoju lepotu. Svi se ponosimo što te takvog imamo, jer malo ko može počistiti prirodu kao ti.
Skoro sam bila u Beogradu i svi pitaju za tebe - za kralja Uvca. I oni te pozdravljaju i zahvaljuju što mogu da dođu u beskrajno čist rezervat „Uvac“ i udišu čist zlatarski vazduh.
Tvoj zadatak je jako težak, a ljudi bezosećajni i uporno uništavaju tvoju prirodu. Često se pitam jesi li umoran? Smetaju li ti turisti što te obilaze? Šta radiš zimi, je li ti hladno? Šta tada jedeš? Tako razmišljajući zaspim i onda sanjam kako dolaziš pod moj prozor, a onda zajedno letimo u nebeske visine. Obilazimo tako zlatarske visine i cistimo naš lepi, planinski kraj.
Beskrajno ti hvala što mi ulepšavaš i dane i noći.
Tvoja Milica
Milica Bjelić, IV razred OŠ „Momir Pucarević“
|
